Grčka je do grla u dugovima, iako bi, budući da pripada eurozoni, njen deficit u teoriji trebalo da bude u strogo ograničenim okvirima koje nameće Europska centralna...
The dark side of Greece's economic ills
Izvještaji za Medije
● 20 Januara 2010
Grčka je do grla u dugovima, iako bi, budući da pripada eurozoni, njen deficit u teoriji trebalo da bude u strogo ograničenim okvirima koje nameće Europska centralna banka.
Sa sličnim problemima suočavaju se Irska i Španija, ali Grčka je unutar eurozone u daleko najtežoj situaciji.
EU je u ponedeljak počela da razmatra plan grčke vlade za smanjenje deficita koji će, tvrdi Atina, deficit dovesti u tražene okvire.
Plan predviđa sve od iskorijenjivanja izbjegavanja poreza, preko suzbijanja korupcije, do smanjenja obima javnog sektora i plata zaposlenih u tom sektoru.
Grčka vlada je suočena, međutim, sa ogromnim otporom javnosti, između ostalog i zbog toga što mnogi smatraju da je prije sprovođenja plana potrebno promijeniti način na koji zemlja funkcioniše.
Izbjegavanje plaćanja poreza
Satirius Manikus je dobrostojeći advokat iz Atine.
Uprkos pozamašnim primanjima, on, kako sam kaže u razgovoru za BBC, plaća minimalan porez.
“U Grčkoj je lako izbeći plaćanje poreza. Evo primjera – hoćete moj pravni savjet, ja ću vam ga dati i naplatiti, ali vam neću napisati račun. Vi nećete platiti PDV, a ja ću platiti manji porez, jer tu zaradu neću prijaviti. Mislim da plaćam porez na oko trećinu prihoda, što je u Grčkoj, rekao bih, pravilo, a ne izuzetak.”
Sličnu priču priča i jedan atinski arhitekta koji nije želeo da mu se pominje ime, jer njegova kompanija učestvuje u javnim radovima koje plaća grčka vlada.
I on ukazuje na nepravilnosti koje su u Grčkoj pravilo:”Ako hoćete da pobjedite na konkursu za javni ugovor, nekome iz institucije koja je raspisala konkurs učinite uslugu. Možete, na primjer, da zaposlite nekog njegovog rođaka, ili da mu izgradite kuću od materijala koji je namjenjen za javno zdanje. U Grčkoj se to tako radi.”
U Grčkoj se niko ne uzbuđuje zbog korupcije i neplaćanja poreza, pa se nacija našla u šoku kada je vlada objelodanila razmjere finansijske krize.
Vlada želi da iskorijeni korupciju
Kreditni rejting zemlje je katastrofalan, a Evropska centralna banka Atini je zapretila najoštirijim merama ukoliko ne smanji državni deficit.
Ali to nije sve. Vlada premijera Papandreua je sunarodnicima otvoreno rekla da namjerava da praznu državnu kasu napuni putem iskorenjivanja korupcije i revnosnije naplate poreza.
Kostas Bakuris je šef grčkog ogranka Transparency International koja, između ostalog, radi na suzbijanju korupcije i drugih zloupotreba na poslovnom planu:”Procenjujemo da se oko 30% bruto nacionalnog proizvoda ne prijavljuje. Da Grci plaćaju porez, ne bismo bili suočeni sa ovako ogromnim finansijskim problemima. Da biste imali korupciju, morate da imate priliku da budete korumpirani. U našoj zemlji, nažalost, prilika ne nedostaje. Kao prvo, naši zakoni su prilično nejasni, ali još gore je to što se ljudi ne kažnjavaju. Stigli smo do situacije iz koje, čini mi se, nema povratka. Jedini način je da ljude počneomo da šaljemo u zatvor.”
Upravo to najavljuje grčka vlada koja je obećala sprovođenje niza radikalnih mjera čiji je cilj da zemlju izvuku iz ekonomske crne rupe.
Premijer Papandreu je obećao da će jednom zauvek raskrstiti sa neplaćanjem poreza i korupcijom.
Ministar finansija Jorgos Papakonstantinou tvrdi da će ovog puta obećanja zaista biti sprovedena u dijelo:”Do sada su ministri mogli da potpisuju trošenje javnih sredstava i javnost o tome ne bi bila obavještena. Svaka takva odluka sada mora da bude objavljena na internetu. Osim toga, uveli smo vrlo stroga pravila vezana za zapošljavanje u javnom sektoru i pažljivo pratimo profesije u kojima je izbjegavanje plaćanja poreza dugoročni problem. Ako uočimo nepravilnosti, iskoristićemo sva zakonska sredstva. Ovog puta nema vrdanja – ljudi znaju šta smo obećali, znaju to i međunarodna tržišta i naši evropski saveznici koji će s pažnjom pratiti da li obećane mjere ozbiljno sporovodimo u dijelo.”
To nije jedina gorka pilula koju Grci moraju da progutaju.
Ministar finansija je najavio smanjenje plata zaposlenih u javnom sektoru, reformu penzionih fondova i smanjenje državnih davanja:”Ne možemo da dozvolimo ministarstvima da nastave da povećavaju budžete. Istovremeno, plate smanjujemo za 10 %. To su opravdene mjere, neizbježne ako želimo da izađemo na kraj s našom izuzetno teškom fiskalnom situacijom.”
Najava štrajkova
Mnogi Grci misle da te mjere nisu opravdene.
U jednom od siromašnijih kvartova na sjeveru Atine, zaposleni su zaposjeli fabriku obuće u kojoj rade.
Štrajk je usmjeren protiv rukovodstva fabrike koje bi da je zatvori, ali radnici izražavaju i nezadovoljstvo zbog najavljenih mjera štednje:
“Ako vlada bude insistirala na mjerama, suočiće se sa socijalnom eksplozijom – biće demonstracija, zuzećemo univerzitete i fabrike. Toga se jedino plaše.”
“Oni koji su izazavali problem su isti oni koji traže od nas da prihvatimo smanjenje plata. Radnici će izaći na ulice. Znamo mi da smo suočeni s ekonomskom krizom, ali umjesto da oporezuju radnike, neka podignu poreze onima koji plivaju u parama.”
Štrajkači se ne šale – svi zaposleni u javnom sektoru će početkom februra na jedan dan obustaviti rad.
Sindikati zaposlenih u privatnom sekoru razmatraju mogućnost da im se pridruže i obustavu rada pretvore u jednodevni generalni štrajk koji bi zahvatio cijelu zemlju.
Grčkoj predstoje teška vremena, ističe pisac i komentator Miltos Frangopulos:
“Grčka je u poslednjih 50 godina ostvarila izvanredan razvoj. Brz razvoj je mnogo lakši kad nemate previše pravila, ali nedostatak pravila nam je prešao u naviku. Biće teško i političarima koji pokušaju da uvedu red, ali i samim Grcima. Grci moraju da shvate da rješavanje krize zahtjeva poštovanje pravila. Trenutno uopšte nisam siguran kuda nas ovo vodi.”
