Reforma javne uprave bez značajnih rezultata

Iako je reforma javne uprave BiH u fokusu već gotovo 10 godina na šta je utrošeno više od 10 miliona KM donatorskih sredstava, a Strategija reforme javne uprave je usvojena već 2006., imala je vrlo ograničen uticaj na građane i kvalitet usluga koje građani dobijaju od institucija javne uprave.

Lejla Ibranović, program menadžer TI BiH, naglasila je prilikom predstavljanja projekta kako je reforma javne uprave ključni prioritet u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ali da političke elite u BiH nisu dovoljno posvećene reformskim procesima i  da na reformu javne uprave gledaju samo kao na još jedan od uslova koje BiH mora ispuniti, a ne kao ključni preduslov za efikasnu vladu i ekonomski rast.

Kao razlog za nedostatak napretka, u svom uvodnom izlaganju, gospodin Pelle Persson, direktor Švedske agencije za međunarodnu saradnju i razvoj u BiH (SIDA), naglasio je da osim nedostatka političke volje za efikasnijom reformom, problem predstavljaju i podjele unutar administracije koje omogućavaju političke uticaje na javnu upravu i klijentelizam, koji onda ne mogu rezultirati efikasnim trošenjem javnih sredstava i efikasnošću u radu uprave.

Politizacija administracije, zapošljavanje koje nije na osnovu zasluga što dovodi do nedostatka kompetentnog kadra, neadekvatni mehanizmi ocjenjivanja rada službenika, nekompetentnost menadžerskih struktura i generalni nedostatak integriteta, prepoznati su kao ključni problemi u oblasti upravljanja ljudskim resursima.

Kompleksnost administrativnih struktura, neadekvatno upravljanje ljudskim resursima, dovode i do neefikasnosti u utrošku javnih sredstava, imajući u vidu postotak rashoda koji odlaze na plate zaposlenih u javnoj upravi. Naime, istraživanje TI BiH je pokazalo da se 45% budžetskih rashoda izdvaja na plate, što je daleko više od 25% koliko je preporuka Svjetske banke. Ne računajući transfere i subvencije, ovaj postotak je još veći – 70%, što je dodatan pokazatelj da ovakav udio ne može omogućiti značajna kapitalna ulaganja i razvojne projekte koji bi mogli unaprijediti BiH ekonomiju. Kada se još uzme u obzir da gotovo polovina BDP-a odlazi na javnu upravu, jasnija je potreba za reformama koje će dovesti do smanjenja administrativnog aparata, a povećanja njegove efikasnosti.

Nažalost, dosadašnji proces reformi je, osim nedostatka političke podrške, nailazio i na druge prepreke, kao što su nekoordinisanost među vladama i različitim nivoima odgovornosti, slaba politika razvoja i koordinacije, nejasne linije odgovornosti, nedostatak iskusnog stručnog osoblja, otpor same administracije za promjenama, itd. Upravo iz ovih razloga je naglašena potreba što jačeg uključivanja civilnog društva koje će obezbijediti sponu između građana i javne uprave i uključiti ih u procese reformi, kako bi se u konačnici proveli procesi koji će imati rezultate za same građane, što je i cilj projekta koji će TI BiH i CIN, uz podršku SIDA-e i Kraljevine Danske, provoditi u naredne četiri godine.

Saopštenje za medije – 2 7 2014 doc