BIH opozicija se zauzima za anti – korupcione zakone

SN, 18 April 2005
Nidzara Ahmetasevic, Sarajevo, Institut za ratne i mirovne studije (IWPR)

Bosanske opozicione partije su ogorcene na odbijanje medunarodno postavljenih vlasti u zemlji da podrže po njima zakon koji je krucijalan za smanjenje korupcije, izbjegavanja placanja poreza i pranja novca.
Opozicija tvrdi da nedostatak zakonskih odredbi onemogucava sudovima da konfiskuju nelegalno stecena sredstva i drugu imovinu što državu košta milione eura izgubljenog novca. Iako su prije skoro 18 mjeseci prezentovali nacrt zakona o konfiskaciji ilegalno stecenih sredstava vladajuce partije su odbile da usvoje ovaj zakon a Kancelarija visokog predstavnika (OHR) sa Peddy Asdown-om ostala je po ovom pitanju rezervisana.
Velicina problema nije ozbiljno osporena. Studije medunarodnih i pravnih ekspreta tokom nekoliko godina su pokazale da velike svote novca su izgubljene za vladu svake godine kroz pranje novca, pronevjere, poreske prevare i ilegalno sticanje imovine i drugih sredstava. Samo ove godine studija je ukazala do koje mjere je struktura organizovanog i privrednog kriminala oštetila državne blagajne. Dok je BIH primala ogromne finansijske donacije tokom potekle decenije ukljucujuci više od 5 milijardi US$ u pomoci od 1995 do 2000. godine, mali dio ovih investicija je vidljiv, jer još uvijek putevi su loši, a životni standard stanovništva je nizak. OHR je takode priznao da je nekoliko milijardi konvertibilnih maraka namjenjenih za socijalnu potošnju završilo u privatnim rukama u nekoliko prošlih godina.

U gradevinskom sektoru se gube milioni KM

Prema podacima Transparency International samo u sektoru gradevinarstva pronevjeri se oko 74 miliona KM svake godine. Kancelarija za carinsku i fiskalnu pomoc (CAFAO) tvrdi da gotovo 1,2 milijarde maraka, što je više nego godišnji budžet Federacije BiH (veceg entiteta), je izgubljeno za vladu svake godine kroz razne prevare kao što su fantomske kompanije ili komapnije registrovane na preminula lica.
Ovakva korupcija ima više nego cisto ekonomske konsekvence. Efikasna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je kao jedan od 16 uslova postavljenih od strane Evropske komisije ukoliko BiH želi da dobije zeleno svjetlo za Pregovore za pridruživanje – kljucnoj fazi na putu ka clanstvu u Evropskoj Uniji. Uspostavljenje specijalnog pravnog odjeljenja za borbu protiv organizovanog i privrednog kriminala i korupcije oznaceno je kao prvi korak sudova u dovodenju kriminalaca pred lice pravde. Ova inicijativa se pokazala nedovoljnom, jer je odjeljenje pokrenulo mnogo sudskih postupaka, dok je samo nekoliko lica osudeno. Dodatno, i oni koji su osudeni i nalaze se na izdržavanju kazne najcešce zadržavaju vlasnišvo nad nelegalno stecenom imovinom koristeci rupe u zakonu.

Nedostatak zakonodavstava

Prema rijecima pravnih eksperata sudovi su sputani u prevazilaženju ovog stanja zbog nedostatka specificnih zakona koji bi omogucili konfiskaciju ovakve imovine. “ Mi jednostavno trebamo zakon koji ce dozvoliti konfiskciju ilegalno stecene imovine”, rekao je potparol Transparency International BiH, Srdan Blagovcanin IWPR-u, “bio bi to veoma efikasan nacin za borbu protiv organizovanog kriminala i drugih krivicnih djela”. Postojeci zakoni u BiH ovo pitanje ili ignorišu, ne istražuju ili ga neefikasno koriste npr. BiH je potpisnica Konvencije o pranju novca Savjeta Evrope cime se obavezala da ce tražiti i konfiskovati imovinu stecenu kriminalom. Ova obaveza se veoma rijetko poštuje. Slicno ovoj konvenciji novi krivicni zakon BiH kaže : Niko ne može zadržati ilegalno stecenu imovinu”, ali u ove dvije godine koliko je novi zakon na snazi samo 500.000 KM ovako stecene imovine je konfiskovano. Pravnici tvrde da je postojece zakonodavstvo nedovoljno i da je nedostatak zakona koji se odnose na ovaj problem prepreka. “Ukoliko bismo imali zakonske mogucnosti da djelujemo mogli bismo konfiskovati 5 miliona € u nekretninam i novcu samo od jedne osobe koja je pod istragom” rekao je izvor blizak pravosudu BiH. Izvor je takode dodao:” Mi znamo da ova osoba ne može dokazati porijeklo svoje imovine, ali je veoma komplikovano za nas da to dokažemo uz postojece zakonske propise.”

Ciljana sredstva

Nekoliko evropskih zemalja posjeduje specijalne propise ili zakone koji obezbjeduju da ilegalno stecena imovina ne ostane u rukama lica koja su osudena za pocinjena krivicna dijela. Imajuci ovo na umu opozicione partije u državnom parlamentu BiH su predložile nacrt zakona koji se bazira na postojecem zakonu u Irskoj i kojim bi se uspostavila specijalna agencija koja bi primala imovinu i sredstva stecena kriminalnim aktivnostima. Ukoliko je vlasnik u nemogucnosti da dokaže zakonsko pravo na odredenoj imovini ovaj zakon bi dozvolio agenciji da preuzme kontrolu iste. Nakon oduzimanja imovine agencija bi odlucila kako da koristi novac ili sredstva i da li da proda ova sredstva. Socijal demokratska partija – SDP, Savez nezavisnih socijaldemokrata – SNSD i Nova hrvatska inicijativa – NHI, prezentovale su nacrt zakona parlamentu BiH krajem 2003. godine. “Mi smo htijeli da obezbjedimo sredstvo koje ce pomoci u borbi protiv jednog od najveceg zala s kojim se suocava BiH danas – kriminalom i korupcijom” rekao je Jozo Križanovic šef kluba SDP u parlamentu BiH. “Prije nego smo predložili pomenuti zakon izvršili smo analizu godišnjeg izvještaja rada Državnog dužilaštva, koji kaže da je tužilaštvo procesuirajuci 30-ak krivicnih dijela oduzelo oko 50.000KM prema postojecim pravilima. Takode smo uocila da cak I kad su lica osudena zbog pocinjenih krivicnih dijela njihova imovina ostaje u njihovim rukama. “ Interes je gradana da ova sredstva ne ostanu u rukama ljudi koji su ta sredstva stekli na nelegalan nacin.”

Reforme ne vode nigdje

Predložene reforme nisu usvojene, dva puta su odbijene od strane poslanika vladajucih nacionalnih partija: Stranke demokratske akcije – SDA, Srpske demokratske stranke – SDS i Hrvatske demokratske zajednice – HDZ. “Reakcija u parlamentu od strane vladajucih partija bila je veoma negativna cak i prije nego što su pogledali zakon” rekao je Križanovic. Njihovo opravdanje je da je ovaj zakon nepotreban jer postoje drugi zakoni koji se odnose na isti problem. Neki su kao opravdanje iznijeli tvrdnju da je to prizivanje “mracnih dana komunistickog sistema.” Predstavnig SDA Mirsad Ceman, predsjedavajuci Ustavno pravne komisije Vijeca predstavnika u BiH parlamentu je rekao da neusvajanje ovog zakona “nije katastrofa.” Cerman je odbio potrebu usvajanja ovog ili bilo kojeg slicnog zakona insistirajuci da postojeci zakoni pružaju mogucnost sudovima da se bore protiv kriminala i korupcije. Cak i kada su ga podsjetili da je licno Državni tužilac ove godine rekao pred parlamentom da je usvajanje ovog zakona potreba, Cerman je ostao nepopustljiv. On je rekao da je Državni tužilac “iznio svoje politicko a ne strucno stajalište”. “Ocito ljudi koji su napravili ovaj prijedlog smatraju da su oni slika poštenja dok su svi ostali lopovi. Ja kažem da ima lopova i medu jednim i medu drugim.”

Opozicija traži podršku OHR-a

Nakon što su vladajuce partije odbile da se pomjere sa svog stajališta, opozicija je podražila podršku Kancelarije visokog predstavnika OHR. Njihove pocetne nade su bile velike. Prethodni Visoki predstavnik, Wolfgang Petritsch, neposredno pred odlazak , draftirao je dokumnet sa naslovom “Rad i pravda”, koji je ukazao da vlasti “moraju donijeti zakon koji odreduje konfiskaciju sredstava stecenih kriminalom”. Ali sadašnji Visoki predstavnik Paddy Ashdown je odbio da zauzme takav stav. Izvori bliski OHR tvrde da je djelomicni uzrok ovakvog stava to što OHR preferira da njegovi sopstveni pravni timovi pišu zakone, koji se potom namecu od strane iste institucije. Drugi razlog mogao bi biti da vecina postojecih zakona na koje se žale tužilaštvo, su nametnuti ili napisnani od strane ljudi koje je angažovao OHR. Kada je OHR izdao misljenje o zakonu zahtjevao je bitne izmjene i amandmane. Na primjer, OHR je zahtjevao izmjene dijela zakona da država može zadržati imovinu ukolko njen vlasnik ne može da dokaže legalno sticanje te imovine, umjesto da tužilaštvo mora da dokaže kriminalno porijeklo iste. Kada su inicijatori zakona odbili da promijene ovaj dio zakona OHR je dobio da pruži podršku objašnjavajuci da bi usvajanje ovoakvog zakona bilo preuranjeno. Ovakva odluka OHR-a ide u prilog vladajucim partijama i njihovom odbijanju da usvoje zakon ili da odobre novo slušanje. Cermanu, vodecem protivniku zakona, cinjenica da mnoge evropske zemlje imaju ovakav zakon i agencije nije dovoljan argument da ih i BiH mora imati. «Ništa me ne može ubijediti da trebamo ovakav zakon», izjavio je Cerman.Cilj ove inicijative je da se izazovu politicke tenzije “.

Nidzara Ahmetasevic je nezavisan novinar u Sarajevu i redovno daje doprinose IWRP
Ovaj clanak u originalu je objavljen u IWRP Izvještaju o krizi u Iraku, podržanom od Ministarstva spoljnih poslova velike Britanije i SAD